Izdavač za SCG: Alnari
Na koricama ove knjige piše da su autorkinim pisanjem i opisima mnogi ostali očarani, da ima mnogo dobru karakterizaciju likova, jedinstvene opise prelepih dalekih mesta i slično. Ipak, dosadašnja iskustva sa alnarijevim izdanjima upozoravala su me na mogućnost da se razbolim od užasnog prevoda, te gomile štamparskih grešaka. Pa opet, kako je to bila najdeblja fantasy knjiga u knjižari u tom trenu (u izboru su još bili En mekafri - druga knjiga o zmajevima, te Artemis Faul 3) odlučio sam se da sam vidim šta je to zapravo.
Ukratko, o čemu se radi: Uvek sveprisutno drevno zlo koje samo čeka da izbije na površinu našeg sveta sa neke druge lokacije, odakle ne može da izađe samo, ili treba da se ispuni neki uslov. Ništa novo. Jedna osoba koja može da mu pomogne u tome, samo je pitanje da li će je naterati da uradi to. I jedan loš čoveк, izdajnik, prognanik iz svog plemena, koji će pokušati da održi bar jedno obećanje. Еtо. Ukratko, sve sam rekao, ništa nisam otkrio.
Što se tiče stila pisanja ove relativno plodne autorke, ne mogu na žalost ništa da kažem iz prve ruke jer sam došao samo do srpskog prevoda, a on sam je relativno dobar. Izgleda da su u alnariju malo poveli računa o kvalitetu izdanja, i broj grešaka je dosta smanjen, a oko prevoda imena, oko čega većina "ozbiljnih čitalaca" vodi velike diskusije na forumima, proziva prevodioce i dosta priča u prazno, učinjen je jedan zanimljiv kompromis. nekome se možda neće svideti (recimo onima koji ne znaju engleski i boli ih uvo kako naziv "Slepe kapije" glasi u originalu) to što je pri prvom, ili eventualno drugom pominjanju nekog toponima (imena kapija, gradova, prolaza, planina i sl.) ostavljeno njegovo originalno ime na engleskom, i to u Caps Lock, dok se kasnije koristi prevedeni naziv. Možda bi bilo bolje da su pri prvom nailasku na pojam ubacili fusnotu sa njegovim originalnim imenom, ali i ovo je bar neki pomak. Takođe, iako retko, prevodilac je ubacio fusnote koje objašnjavaju neke stvari, što recimo prevodioci lagune znaju namerno da izbegavaju, pa nam ostave u sred teksta "kopile mač", koji ostaje nešto neodređeno za neiskusnog čitaoca koji ne moznaje staro oružje. Znači, ovo je ipak plus, po mom mišljenju.
Što se tiče opisa prirode, gradova, tunela, grančica, trave, snega, sunca, vetra.... moram priznati da uopšte nije loše. Čak šta više, jako je dobro. Iskusni klanovac, iako još mlad, seća se očevih reči nakon buđenja u zaklonu, i po zvuku vetra, zna da u njemu ima dosta leda. naravno, autorki je uspelo d aizbegne čestu zamku da objašnjava nove stvari onako kako se pojavljuju, i postavlja se ka svemu nepoznatomne iz perspektive čitaoca ili sveznajućeg pripovedača, nego lika, koji živi u tom svetu i odnosi se ka njemu prirodno. Sve u svemu, preporuka za čitanje, mada je knjiga ipak tanka i neće trajati više od 2 dana, čak i ako je pošteno razvučete.
Autor: Nikola Bulj
