Srećko iz Roring Kempa je prva priča koju sam pročitao od Bret Harta. Zapravo, prvo sam pročitao novelu "Izgnanici iz Poker Fleta" i još jednu epizodu iz života gospodina Oakersta, ali tada nisam znao da je to delo g-dina Bret Harta. Dakle, ako uzmemo da je sećanje iz detinjstva dobilo svoj pun značaj u činjenici da sam se setio naslova priče i po njemu izabrao da kupim zbirku pripovedaka iz pera gospodina Harta, slobodan sam da primetim da je "Srećko iz Roring Kempa" prva njegova priča koju sam zaista pročitao.
Prvo što me je fasciniralo je stil. Kitnjast i familijaran u isto vreme. Rečenice su pisane samouvereno i gotovo drsko, kao da ih pripoveda pokeraš koji vas tokom vožnje diližansom dere na kartama i istovremeno flertuje sa vašom ženom. Od prve rečenice zapanjuje oštrina kojim se pisac fokusira na postavljanje svog izlaganja. Svega nekoliko kratkih jednostavnih rečenica je dovoljno da se pred vama ukaže pejzaž zlatonosne Kalifornije i oživi naseobina puna živopisnih likova sa oboda civilizacije.
Bilo mi je veoma teško da priču čitam kao čitalac, konzument i da se u isto vreme trudim da je analiziram, pratim strukturu, divim se stilu. Snaga konstrukcije ove novele leži u tome što se čudnom mešavinom haiku-škrtosti i raskošnih asocijacija ređa, ili bolje reći rađa (jer to je tema priče), život likova, neotesan i grub, kao grumen zlatonosnog mulja. Kao što njegovi likovi ispiraju zlato i rafinišu ga dok se ne oblikuje u sjajne nuggets, tako se i priča, i njeni likovi transformišu u jedno bogato iskustvo. Posebno mesto ima priroda, koja je opisana iz neke tople patriotske ljubavi spram divlje Kalifornije. Priroda ovde je komentator događaja, saučesnik i graditelj drame.
Stil drži ritam, a podjednako upečatljivi kao opisi prirode, jesu efektni prikazi ponašanja mase. Samo likovi koji su izdvojeni imaju svoje autentično ponašanje, svoje reči. Masa naroda se ponaša kao jedan, ustaju, sedaju, romore i žamore, kao kakav antički hor. Između likova i centralnog objekta (subjekta?) drame, stvara se dirljiv odnos. Tim pre ganutljiviji, jer nastaje na kamenu i suncu surove Kalifornijske granice.
Čin stvaranja transformiše likove, pretvara ih u nešto neočekivano, gotovo groteskno iskrivljeno u odnosu na početak priče. Jedna herojska metamorfoza se pred vama zbila tako tečno i glatko, da ste poželeli da se nešto tako plemenito nije dogodilo – vi ste uvučeni u svet Roring Kempa i percepcija vam se menja, kao što se žiteljima rudarskog naselja, promenio život.
Na kraju, surovi twist, obrt koji se rađa u trenutku kada je priroda najbujnije opisana. Preokret tako odsečen da vas ostavlja bez daha, očiju punih suza. Shvatate, dok čitate poslednju rečenicu, da je pokušaj analitičnog čitanja propao, da ste poptuno uvučeni u jedan tok koji je građen zato da bi vas na kraju zagrcnuo. Ipak, pisac nije okrutan prema vama i uz pomoć te iste prirode vas leči, ostavlja da se utešite ovom nesvakidašnjom Wild West tragedijom.
Autor: Ranko Trifković
