Ernest Hemingvej (Ernest Miller Hemingway) (21. jul 1899. - 2. jul 1961.), američki pisac i publicista, bio je orginalna i zanimljiva ličnost. Od oca je nasledio avanturistički duh i nemiran temperament pa je vrlo rano odredio svoj životni put. Nije hteo da troši vreme na sticanje univerzitetskog obrazovanja. Počeo je da radi kao novinar, otkrio je svoj spisateljski dar i pisanje je postalo životni poziv. Ribolov i lov su mu najomiljeniji hobi. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života. Obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, živeo je u Parizu, Ki Vestu, Havani. Bio je svuda gde se ratuje. U Prvom svetskom ratu, grčko-turskom ratu, španskom građanskom ratu, Drugom svetskom ratu. Bio je ratni dopisnik ali i borac. To mu je omogućilo da stekne ogromno iskustvo i skupi solidnu građu za svoje pisanje. Voleo je intenzivno življenje koje je podrazumjevalo putovanja, lov, koridu, piće, žene. On je istovremeno putovao, ratovao, uživao u lepotama života i neprekidno pisao. Putovanja i intenzivan život obezbeđivali su mu zanimljivu građu za pisanje. Hemingvej se oglasio kao pisac u Parizu. Kada se iz rata vratio u Ameriku, fizički i psihički ranjen na italijanskom ratištu, nije mogao da se smiri. Ugovorio je dopisnički rad za jedan američki list, oženio se i krenuo u Evropu, u Pariu, koji je u to vreme bio srediste književnog i kulturnog života starog kontinenta.Tu će ući u krug Getrude Stejn i Ezre Paund, koja će podržati Hemingvejeve književne ambicije. Ovde će objaviti Tri priče i deset pisama (1923), u naše vreme (1924) i Prolećne bujnice (1926). Ove knjige skreću pažnju na novo književno ime, a ono će odjednom blesnuti godine 1926. kada izlazi jedan od njegovih najboljih romana "Sunce se ponovo rađa". To je bio roman o ljudima "izgubljene generacije"- izraz Getrude Stejn, kojim je označena generacija mladih koja je preživela strahote svetskog rata i iz njega ponela ne samo fizičke nego i duševne ožiljke, ali i duboko razočarenje zbog izneverenih ideala i pomerenih vrednosti u posleratnoj stvarnosti. Hemingvej živi, putuje i piše. "Zbogom oružje" (1929) , "Zeleni bregovi Kilimandžara" (1935), "Imati i nemati" (1937). Iskustvo iz španskog građanskog rata pretočiće u roman "Za kim zvona zvone" (1940), još jedan roman koji će osvojiti veliki broj čitalaca i još više učvrstiti reputaciju Ernesta Hemingveja kao velikog pisca. Popularnosti ovoga romana doprineće njegova ekranizacija sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman u ulogama, Roberta Džordana i Marije. Posle toga nastaje velika pauza ćutanja, ali intenzivnog života i putovanja. Godine 1950. izlazi roman "Preko reke pa u šumu", a kritika ga proglašava najslabijim delom Ernesta Hemingveja. To je pogodilo pisca i 1952. godine objavljuje prozu "Starac i more" koja je dobila nepodeljena priznanja kritike, Pulicerovu nagradu za književnost, a 1961.godine i Nobelovu nagradu. Posthumno je 1964. godine objavljena memoarska proza "Prokleti praznik" - o životu u Parizu i o "izgubljenoj generaciji". A onda, kada je osetio da zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi, izvršio je samoubistvo lovačkom puškom, završio kao i njegov otac 1928. godine.
Tekstovi biografija su preuzeti u celini sa Wikipedia Enciklopedije i podležu GNU-ovoj licenci za slobodnu dokumentaciju .
