Prema konvenciji iz Berna (međunarodni izvor zakona o autorskim pravima), originalni izraz je zaštićen kopirajtom čim se nađe u opipljivom (fizičkom) obliku. Drugim rečima, onoga momenta kada reči napuste vaš um i nađu se na papiru, ili priznatom elektronskom dokumentu, vas štiti kopirajt, i ne zahteva se nikakva dalja akcija sa vaše strane povodom toga. Dužina zaštite vaših prava, po konvenciji iz Berna, je za života autora, plus još 50 godina nakon smrti.
Među više od 90 zemalja potpisnica ove konvencije, variraju različiti regionalni zakoni o zaštiti autorskih prava. U Americi na primer, kopirajt se odnosi samo na ekonomska prava, dok moralna prava koja nalazimo kod drugih naroda, namenjena zaštiti ličnosti i reputacije autora, ne postoje. Takođe, u mnogim zemljama na snazi je produženi kopirajt - u Americi i većem delu Evrope, na primer, on se odnosi na doba za života autora i dodatnih 70 godina posle smrti.
Konvencija iz Berna osigurava zaštitu vaših autorskih prava bez potrebe za builo kakvim dodatnim formalnostima (kao što je registracija kopirajta) što za rezultat ima da mnoge zemlje nemaju svoj sopstveni zakon o autorstvu. Sa druge strane,ona ne brani državama da svojim zakonima dodaju druge pogodnosti autorima (mada mnoge zemlje biraju da tako nešto ne učine).
Takođe, ovde moramo opovrgnuti neka od uobičajenih pogrešnih mišljenja - vaše delo ne mora imati istaknutu (C) oznaku da bi bilo zaštićeno, jer je to bilo obavezno za registrovana dela do 1989, kada je održana konvencija u Bernu. Kao što rekosmo, danas važi da su vaša prava zaštićena čim zapišete svoj tekst. Drugo, mnogi misle da autorska dela na internetu nisu zaštićena, jer nisu u štampanoj formi, ali greše, jer svako autorsko delo, bez obzira na formu, podleže zakonu o kopirajtu, osim naravno, ako autor nije dao svoje delo u javni domen, ali i tada postoje pravila koja treba poštovati. Jedino se ne mogu polagati prava na ideje, koje još uvek nisu razrađene i materijalizovane.
Autor: Nikola Bulj
