Engleski pisac Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler) rođen je 1903. u Motihariju, Bengal. Školovao se u Itonu, Engleska, i posle završetka školovanja vraća se u Indiju 1922. godine. Jedno vreme radi u indijskoj imperijalnoj policiji, upoznaje izbliza njene metode i ogorčen, ubrzo daje ostavku. U godinama koje slede živi teško, izvesno vreme radi čak i kao lučki radnik u Burmi. Zatim odlazi u Španiju i učestvuje u španskom građanskom ratu na strani republikanaca. Kasnije živi u Parizu i Londonu.
Pisanjem počinje da se bavi u Indiji, ali prvo delo, autobiografsku prozu Bez prebijene pare u Parizu i Londonu, objavljuje 1933. u Evropi. Zatim slede Burmanski dani (1934), roman Sveštenikova kći (1935), zabeleške iz španskog građanskog rata U čast Katalonije (1938), eseji U unutrašnjosti kita (1940)...
1938. god. oboleva od tuberkuloze i zimu provodi u Maroku. Počinje Drugi svetski rat i Orvel želi da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali ga proglašavaju nesposobnim za vojsku. Radi kao novinar, i član je civilne zaštite, angažuje se koliko može, izveštava iz raznih krajeva sveta. 1944. usvaja sina, Ričarda. 1945. mu žena umire tokom operacije. Seli se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo piše roman 1984. Klima na ostrvu šteti njegovom zdravlju, on se loše oseća i zato je po njegovom priznanju 1984-ta toliko sumorna. Ženi se Sonjom Bromvel.
Popularnost se kod šire čitalačke publike stiče tek satirom Životnjska farma, koju piše između novembra 1943. i februara 1944., a objavljuje 1946. godine. U njoj Orvel izražava svoja politička shvatanja u literarnoj formi i na svoj način se obračunava sa politikom vođenom posle drugog svetskog rata.
Godine 1946. napisao „Politika i engleski jezik“ čuveni esej o jeziku iz kojeg su proistekla Orvelova pravila o pisanju.
U eseju Zašto pišem , objavljenom 1947. god, kaže: "Životnjska farma je bila prva knjiga u kojoj sam pokušao, potpuno svesno, da spojim politički i literarni cilj. Već sedam godina nisam napisao roman, ali se nadam da ću to učiniti. To će sigurno biti promašaj, jer je svaka knjiga promašaj, a ja imam potpunu predstavu kakvu knjigu želim da napišem."
I tu knjigu, roman 1984., je svakako njegovo najbolje delo, objavljuje 1949. godine. Ova vizija totalitarne države u kojoj je čovek kao ličnost potpuno degradiran, gde ratovima i policijskim terorom šačica onih na vlasti drži u strahu sve stanovništvo, gde vladaju beda i glad, gde su ljudske vrednosti cinično dovedene na najniži stepen - protest je pisca protiv onih tendencija koje bi istoriju mogle usmeriti u tom pravcu.
Umire 21. januara 1950. Sahranjen je u Crkvi Svih Svetih, u Satou, Kortenej, Oksfodšajr.
izvor: Džordž Orvel, 1984 + vikipedija
