Reč novela na španskom znači roman. Prefiks tele znači isto što na srpaskohrvatskom znači teve. Dakle, doslovni prevod bio bi televizijski roman. Ova vrsta doista to i jeste. I po strukturi, i po kompoziciji, po zapletima i peeripetijama ima odlike najboljih romana engleske, ruske, i naravno, latinoameičke književnosti.
Protivnici gledanja telenovela najčešće iznose tvrdnje:
1. Telenovele su čist šund.
2. Sve su rađene na isti kalup.
3. Ima mnogo patetike.
4. Loša režija i gluma.
5. Gledanje telenovela oduzima vreme koje se može i korisnije upotrebiti.
6. Samo ludak može da iz dana u dan instalira sebe ispred televizora da bi gledao takve gluposti.
E, pa hajde da vidimo koliko su ove tvrdnje tačne.
1. Ne postoji način da se dokaže da je nešto šund iz prostog razloga što ne postoji prihvatljiva definicija šunda. (Kad sam bio malo mnogo mlađi, otac mi je zabranjivao da čitam šund literaturu i oduzimao mi x-100, edicija novosadskog Dnevnika i male romane, edicija zagrebačkog Vjesnika). Moj razredni mu je rekao da su te oznake garancija da se radi o šundu.)
2. Da li su rađene na isti kalup? Slažem se da su u mnogima zapleti slični. Imamo zabranjenu ljubav, vanbračnu decu za koju se na kraju saznaje čija su, zle svekrve, pohlepne bogataše, korumpirane političare, pakosne sluge i sl., ukratko, sve što je potrebno da oteža ostvarenje ljubavi dvoje mladih, ili/i da zakoniti naslednik dođe do svoje imovine koja mu po pravu pripada. Ali, zar te iste ili slične zaplete nemamo i u najstarijim epskim i dramskim delima: Bibliji i starogrčkim mitovima, a kasnije kod Šekspira, Dikensa, Tomasa Hardija, Dostojevskog i mnogih drugih poznatih ili manje poznatih romansijera. Ne kaže se džabe da su već sve priče ispričane i da se ništa novo ne može izmisliti, nego samo te stare smestiti u novo okruženje, nove okolnosti, što i jeste tačno. Jer, zašto izmišljati nove zaplete (ako je to uopšte moguće), kad su u modernoj teoriji proze već taksativno pobrojane sve vrste zapleta. (Milivoj Solar:Teorija proze, SNL, Zagreb, 1989.)
3. Ima mnogo patetike, to stoji, ali treba poznavati mentalitet tih ljudi. Koliko sam shvatio, oni su patetični i u svakodnevnim situacijama (mislim na latinoamererikance. Ko je imalo učio španski i pročitao makar jednu knjigu na španskom primetio je da je taj jezik jako emotivno obojen (umesto prideva tranquilo-miran, oni će upotrebiti tranquilito (deminutiv iste reči neprevodiv na srpskohrvtski jer kod nas ta reč nema oblik deminutiva). Mogu se navoditi slični primeri unedogled.
4. Da li su režija i gluma loši? Moram da priznam da sam gledao mnoge lošije urađene filmove i video mnogo isprazniju glumu. Tačno je da ponekad znaju da povere nekoj mnekenkici ulogu kojoj ona očigledno nije dorasla, ali njihova lepota to opravdava. Da li se sećate glumice po imenu Aracely Arambula? Ko bi njoj zamerio što ne ume da glumi? Ali tu su i takve glumačke veličine kao npr. Cesar Evora, Adela Noriega, Fernando Colunga, Paola Rey, Natasha Klaus, Angelica Rivera za koje se zaista ne može reći da ne znaju da glume.
5. Svaka razonoda oduzima vreme i, ma šta radili, uvek smo mogli korisnije da utrošimo vreme. Ili, možda neko misli da je gledanje sportskih prenosa (nemam ništa protiv njih, dapače) korisno utrošeno vreme? Druga je stvar aktivno bavljenje sportom.
6. Naravno da je svakodnevno gledanje telenovela zaista pomalo bolesno, ali ako neko nema šta (ili ne može, iz bilo kog razloga) da radi, onda je ta vrsta zabave isto tako dobra kao i svaka druga.
Autor: Slobodan Anić
